Ји Ђинг (кин. 易經, yì jīng — књига промена) спада у најстарије класичне кинеске текстове. Написана је 1000. година пре наше ере, и као суштина мудрости, током 3000 година служила је као приручник за прорицање будућности.
Ји Ђинг представља невероватну комбинацију математичке проницљивости и психолошке интуиције и међу великим књигама света Ји Ђинг заузима јединствено место. Он није само једна од најстаријих књига које су икада написане, већ представља и поимање света који се знатно разликује од свих других система мишљења на Истоку и оних који су изложени у разним записима човечанства, а не противуречи им.
Разлог треба тражити у томе што се Ји Ђинг не заснива на верском учењу, божанском откровењу или племенском закону и фолклору, већ на посматрању природе и човековог живота, међусобног деловања универзалних закона и понашања људске јединке, слободне воље и судбине.
Творци Ји Ђинга, који није дело једног аутора – мада има аутора који наводе да је то дело 伏羲 Fú Xī (Фу Хси) 2852. пре нове ере до 2738. пре нове ере – већ сабрана мудрост многих генерација, која је успешно примењивана и употребљавана у распону од најмање 3000 година, прихватили су промене као природан ред ствари, праву природу живота.
Филозофија
Ји Ђинг спада у ретке књиге древних мудрости које не потенцирају непроменљиво и вечно, која не сматра да је постојаност нешто што је највиши идеал човека и његов коначни циљ, већ насупрот томе, у само средиште свог посматрања и тумачења ставља промене као нешто што је бит у развоју човека, време усваја као саставни део свих промена.
Време, за Ји Ђинг није ни разорна, а ни негативна сила. Време није нешто због чега би требало стрепети и од чега би се требало бојати, време је само бит и суштина живота и оно се не супротставља вечном. Време је ту да се и вечно – оно што је било и оно што ће бити – кроз само време непрестано открива.
Ји Ђинг нам открива и показује да промене нису узрок несрећа које нас окружују, да промене нису узроком патњи и да промене нису само пролазност и непостојаност. Промене су, за разлику од оних који у стабилном, и вечном траже и виде једини принцип, нешто што је суштински смисао живота, да оне у себи садрже све елементе постојаности, онај дубоки смисао живљења и вечни принцип који човек покушава да открије изван овог света – у сфери трансценденталне стварности.
Ко у томе успе и ко схвати праве принципе и значења промена, ко схвати законе преображаја, постаје господар своје судбине.
Да би се у томе успело мора се из себе извући све оно вековима заборављено, дубоко потиснуто у свести данашњег модерног човека. Мора се, као некада у давна времена, бити у стању које је слично некој врсти транса, медитације. У стању у коме се дубинска свест ослобађа свих спољних утицаја, пролазних жеља и свега онога што нам долази из свакодневног живота. Само тако ми смо свесни свега онога што може да одреди нашу будућност. Само тако ми смо у стању да правилно протумачимо све симболе и све архетипове.
Сви ти симболи се мењају и зависе од културних, расних историјских и свих других наслеђа које сваки појединац носи у себи, сем ако они, без обзира на културу, расу и друштвене услове не припадају оним универзалним архетиповима који вреде за све културе, просторе и за сва људска бића. Тумачење тих симбола, пре свега зависи од свеукупног познавања значења симбола, као и о способности схватања како да их применимо и којег су они порекла.
Некада, у давна времена, тумачења и значења симбола и њихових међусобних односа су тумачили разни свештеници, видовњаци и пророци, а данас, ако желимо да се користимо свим тим старим искуствима и знањима која су сачувана у књигама каква је и књига Ји Ђинг, прво морамо врло пажљиво проучити језик симбола којим су се они служили, и тек тада да покушамо да све то, пре свега прилагодимо, па тада протумачимо данашњим психолошким језиком. Да узмемо у обзир све разлике у култури, језику и историјским околностима нашег времена.
Поред тога што је Ји Ђинг, пре свега древна књига прорицања, он је у току векова попримио још један, можда и значајнији аспект – преобразио се у књигу која нам помаже да појмимо један нови филозофски поглед на живот. Сам ритуални део и тумачења која су дата у књизи могу нам помоћи да предвидимо и одгонетнемо оно што је сакривено у нашој подсвести, али правилним одгонетањем и познавањем закона преображаја – закона промена, омогућиће нам да предвидимо неки вероватни ток будућих дешавања и збивања у нашем животу, јер знамо одакле полазимо и где нам је циљ.
Тако тумачећи Ји Ђинг ми нисмо само следбеници предсказаног, већ слободном вољом одлучујемо о ономе шта нам је чинити. Ји ђинг, тада није књига која нас потчињава, већ он постаје само још један, у низу инструмената наше слободне воље. Он нам омогућава да комбинујемо наше искуство и нашу интиуцију са логиком и разумом и да све то применимо на дате ситуације, а не да нешто прижељкујемо или да се препустимо емоционалном расуђивању. Ми сами преузимамо одговорност за наше коначне одлуке. То је оно што Ји Ђинг издваја и уздиже на један други ниво – ниво духовности и филозофије живота, јер он није прост систем предсказивања или прорицања судбине у којој смо ми лишени одлучивања и где чекамо на то шта ће нам се и када догодити.
Ји Ђинг се не служи прорицањем само да би нам указао на то шта је то што нас чека у будућности, он нам помаже да на светлост дана изнесемо, у нама већ присутне, али прикривене тенденције ума и то на светлост свесног поимања, како бисмо сами одлучили и свесно изабрали најбољи ток делања, а који је у потпуном складу са животним околностима. На такав начин човек у најбољој и највећој мери користи и сарађује са околностима које га окружују и чини их својим сарадницима у креирању своје будућности.
Морепловац није у стању да контролише ударе ветра и његову снагу, и није у стању да контролише водене струје, али може да искористи те силе вештом сарадњом са њима.
Без коментара